I V A

     Ispred kairskog muzeja, ribnjak sa lotosima i papirusom.
     Papirus je ekvivalent knjige.
     U Egiptu je predstavljao bujnu sliku sveta u dozrevanju. Od njega su pravljeni amblemi pobede i veselja koji su darovani bogovima i mrtvima.
     U hijeroglifima svitak papirusa je značio spoznaju.
     Lotos se rascvetava na površini ustajalih, močvarnih voda, ali nije njima uprljan i zato je simbol čistote.
     U japanskoj mitologiji on je slika moralnosti koja može ostati čista i netaknuta i usred društva i njegovih prljavština, a ne samo kada je sakrivena u osami.
     U egipatskoj ikonografiji rascvetali lotos, kao i feniks, simbolizuju rođenje i ponovna rođenja.
     Lotos izlazi iz tame i rascvetava se na punom svetlu – simbol je duhovnog procvata.

     Reinkarnacija je – život koji se smenjuje. Ponovno rođenje. Seljenje duše iz tela u telo (jer čovek je mnogo više od tela, a grob je, kako je govorio Igo, samo nebeski garderober). Kroz različita utelovljenja (muško, žensko) i različite uloge, duša stiče različita iskustva i različita saznanja, koja su joj neophodna da bi rasla i napredovala.
     Iz prošlih života ostaju nam neke karakteristike fizičkog izgleda, neke navike, instinktivna znanja (znanja-sećanja) i talenti, koji se ne mogu objasniti ni genima, ni porodičnom tradicijom, ni vaspitanjem. Ostaju nam ponekad, mada veoma retko, i sećanja. Naravno, sva ta obeležja potiču iz onog (ili onih) života koji je za nas bio veoma važan.
     Otkrivanje segmenata našeg prošlog života nudi nam odgovor na pitanje ko smo, i šta tražimo ovde, i može objasniti suštinu postojanja svakog od nas.
     Zagledajte se u sebe, ozbiljno i duboko – možda ćete se pronaći.

     S ljubavlju
     Mojim momcima – mužu Milovanu i sinu Aleksandru koji umeju da me vole baš onako kako mi treba.

Iva!