PAUNOVO PERO

     - Dobro jutro, deco! - rekla je Zora veselo kada je ušla u autobus. - Nadam se da ste dobro, i da ste spremne da danas dostojno predstavljate našu zemlju. Kao što znate, večeras je izložba tapiserija. Večeras smo svi u "Melisa bildingu" zbog Srne. Molim vas da to niko ne zaboravi!
     Dok je govorila, zagledala je svako lice posebno, kao da svakoj ženi direktno u mozak ispisuje dnevnu naredbu.
     - Za ovo pre podne predviđena je poseta Muzeju vizantijske umetnosti, gde možete pogledati i izloženo blago Svete gore. Odlazak na izložbu je dobrovoljan, ko neće da ide, ne mora.
     - Što ne rekoste sinoć da nije obavezno, mogao sam da ostanem da spavam - zevnuo je Snimatelj i lenjo se podigao sa sedišta.
     - I ja ne idem, ja sam ateista, i to sitno kaluđerski me ne interesuje. Ima li još ko da ne ide? Kaća? Ostali idu? Dobro, vidimo se večeras!
     U autobusu su ostali Vozač, Tonac, Lana, Srna, Iva, Mira i Bilja. Vozač i Tonac su pričali, nešto o saobraćaju, o auto-delovima, o carini. Žene su ćutale, svaka na svom sedištu, svaka obuzeta sobom. Svaka zagledana u sopstveni putokaz. One nisu bile saputnice. Svaka od njih sama je tražila svoj put.