ŽENSKI RODOSLOV

Ljiljana Habjanovic (Đurović)

     – Strašno je za ženu kad ostane sama. Kad muž umre, još i nekako, boli je, no se bar ne stidi. Kad je ostavi zbog druge, i boli je, i obrukana je! Znači, našao je bolju, ona nije valjala. No za ženu nema veće nesreće nego da sahrani svoje dete. To ne daj Bože ni dušmaninu! – govorila je moja baba Marica.
     Ovim naravoučenijem, ovim opštim zaključkom, završavala bi svoje duge, zanimljive priče. Priče istinite, potresne, upozoravajuće, kojima me pripremala za život. One su bile najvažniji deo mog vaspitnog prtljaga. Njih sam, odlazeći iz rodne kuće, ponela umesto devojačke spreme, i nikada ih nisam odbacila. Nanizane poput blistavih perli neke raskošne ogrlice na istu nit našeg neprekinutog ženskog rodoslova, postale su mala ogledala u kojima neprestano tražim različite odraze svoje ženske suštine.